© 2009 Art Trezor

KOLEKCIJA - Respect the Difference

Ja nisam trgovac iz starog carstva. Ja sam dete Matriksa, Armagedon mi je na stereu, rastao sam pod pečurkom u zalivu Svinja. Ko sam ja? 

            Da li je paradoksalni tango stvaranja završen, sada – ovde, u Matriksu? Paradoks kao princip protoka vremena generisan je samim stvaranjem – razdvajanjem polova negde u starom Jerusalimu ispod drveta saznanja i ljudske mudrosti, koje tamo i dalje, uprkos svemu, raste, lista, cveta, zri... 

            Iščitavajući narativni sloj novije produkcije Ivane Savić , susrećemo se sa zamrznutom slikom pozornice života koja tvori galimatijas likova traumativozanih, seksualno frustriranih identiteta izgubljenih u lavirintu traženja sopstvene realnosti u prostorima neonskih soba. Ovo je jedna od tipičnihžanr scena iz novog mogućeg Armagedona koja postavlja pitanja pojavnosti i suštine same na koju autorka uporno ukazuje. Tabui, traume savremenog megalopolisa, razotkrivanja u back stage-u pitanja su koja nas muče u ovim scenama, kadrovima dnevničkih beleški, da se u stvari pronikne u sopstveno biće. Ivanin put je onaj pravi – živeti u generisanom vremenskom prostoru i na taj način otkriti samu suštinu postojanja. Pitanja zamena identiteta razmišljanja su koja je zatiču u „interegnumu prestanka protoka vremena“ i ona to registruje svojim vizuelnim i mentalnim opažanjima. Njeni radovi (slike) osećaju se i pre no što se sagledaju, vide kao pozornica svih dogadjanja. Zaustavivši protok, lakše joj biva da prouči otkud šizofrenija lažne pojavnosti, zamene identiteta na sceni. Napuštena pozornica zamrznuta u vremenu, figure su tu, a duše lutaju prostorom – mešaju se uloge. Patologija virtuelnog sveta u koji se upravo spremamo da uletimo bez ikakvog mentalnog i telesnog odredjenja!!! U samoj suštini ovog razmatranja nalaze se duboko humanističke poruke koje ovi radovi nose, kako na vizuelnoj, tako na emotivnoj i socijalnoj ravni, koja se takodje nameće kroz zaključke uočimo i poštujmo razlikesamo tako možemo doći do izgubljenih vrednosti – sebe kao jedinstva fizičkog i mentalnog, u prostoru hytech space-a. 

            Likovni jezik kojim se Ivana služi u neposrednoj je službi i saglasju sa ovim duboko humanim osećanjima. Njen crtež  u novim radovima preuzima primat nad bojom dominantnom u ranim radovima ovog ciklusa. Genezom i redukovanjem misaonog procesa boja gubi na smislu, te akvarelski izradjeni prostori slike samo su tvoritelji sadržaja, neke vrste zaustavljenog kadra, vanvremenskog rekao bih. 

            Uložio sam napor da proniknem u rešenja u back stage-u koja nam nude ovi virtuelni svetovi mogućeg razotkrivanja. A vaš pravi identitet možete naći samo problematizovanjem i opserviranjem samog vremena i prostora vašeg okruženja na šta uporno upozorava Ivana Savić suptilnim likovnim jezikom i zaista ozbiljnim promišljanjem koje nose ovi radovi. 

                                                                                                                                                                                                                             Perica Donkov


                                                                                                                                                                                                    

Vesti

Galerija

Kontakt

Prijatelji

Art Trezor Style

Linkovi